Proprioceptivna neuromuskularna facilitacija (PNF) predstavlja filozofiju i koncept tretmana. PNF se još od 40-ih godina prošlog veka ubraja u jedne od najprepoznatljivijih i najpoznatijih tretmana u svetu Fizioterapije.

Osnivači koncepta su klinički neurolog dr Herman Kabat i fizioterapeut Margaret Maggie Knott, koji su na osnovu radova fiziologa Ser Charlse Sherington-a razvili ideju o neuromuskularnoj facilitaciji. U početku ova metoda se koristila isključivo za neurološke pacijente sa poliomijelitisom i multiplom sklerozom, ali vremenom ( i iskustvom ) uviđeno je da je pomoću PNF-a moguće lečiti i pacijente drugih dijagnoza. Tako da se danas osim neuroloških pacijenata, veoma uspešno tretiraju i pacijenti u domenu ortopedije i traumatologije, sportske medicine i bolnih stanja.

P (proprioceptivna) – se odnosi na senzorne receptore koji nam daju informacije o pokretu i poziciji tela. Želimo da uključimo i stimulišemo što veći broj receptora u našu terapiju!

N (neuromuskularna) – se odnosi na motorne jedinice i neuromišićne sinapse. Želimo da aktiviramo što veći broj motornih jedinica i da povećamo efikasnost što većeg broja sinapsi!

F (facilitacija) – olakšavanje.  Kroz motorno učenje i motivaciju pacijenta olakšavamo i ubrzavamo pacijentov oporavak.

Osnovni cilj terapije jeste da se poboljša kvalitet života pacijenta i da mu se omogući najbolji mogući kvalitet pokreta koji će mu obezbediti sigurnu i ekonomičnu strategiju pokreta.

PNF je koncept predstavlja neiscrpan izvor materijala i ideja za tretman pacijenata svih dijagnoza koji omogućava da ni jedna terapija ne bude ista.  Svaki fizioterapeut (i terapeut početnik i iskusni terapeut) bi trebao da ima bar bazično znanje iz ove sjajne metode.